Предмет Историјска морфологија српског језика (Историјска граматика српског језика 2) слушају студенти прве и друге године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Студенти групâ Српска књижевност и језик (05) и Српска књижевност и језик са компаратистиком (06) похађају курс у другом семестру студија, а студенти групе за Српски језик и књижевност (01) слушају предмет у трећем семестру.

Циљ курса јесте да студенти савладају основне појмове из историјске морфологије, добију увид у морфолошки систем прасловенског језика и његов развој до стања у савременом српском језику. Проучава се промена облика и значења посебних морфема и последично, промена структуре речи. Прати се развој одговарајућих врста речи и њихових морфолошких категорија, ишчезавање старих и постанак нових. Посебна се пажња посвећује узроцима језичких промена који преобликују морфолошки систем у историји српског језика, пре свега закону језичке економије и аналогији. 

Анализира се текст најстарије сачуване повеље писане српским народним језиком: Повеље бана Кулина (1189). Рад на важном извору за проучавање историје народног језика студента упућује у методологију реконструкције до претпостављеног језичког стања, али и у различите етапе у морфолошком развоју конкретних примера. Тиме се стиче увид у семантичке помаке морфемских елемената и преструктурирање одговарајућих облика, али и морфолошких категорија у историји српског језика. 

Предметни наставник:

проф. др Виктор Савић (viktor.savic@fil.bg.ac.rs)

Вежбе изводи:

доц. др Катарина Беговић (katarina.begovic@fil.bg.ac.rs, katarinabegovic@yahoo.com)

 

Материјали

Повеља бана Кулина

Повеља Кулина бана_реконструкција почетних облика

Повеља краља Владислава 1234/1235.

 

Литература

• Александар Белић, Историја српског језика (Фонетика / Речи са деклинацијом / Речи са конјугацијом), Изабрана дела Александра Белића, четврти том, 2006, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. (Ту су сабране 3 књиге: Основи историје српскохрватског језика 1, Фонетика, Београд, 1969; Историја српскохрватског језика 2, св. 1: Речи са деклинацијом,  Београд, 1972;  Историја српскохрватског језика 2, св. 2: Речи са конјугацијом, Београд, 1973).
• Радосав Бошковић, Основи упоредне граматике словенских језика (фонетика, морфологија, грађење речи), 2000, Београд: Чигоја штампа.
• Далибор Брозовић, Павле Ивић, Језик српскохрватски/хрватскосрпски, хрватски или српски, Извадак из 2. изд. Енциклопедије Југославије, 1988, Загреб: ЈЛЗ.
• Ирена Грицкат, Актуелни језички и текстолошки проблеми у старим српским ћирилским текстовима, 1972, Београд: Народна библиотека Србије.
• Ирена Грицкат, Студије из историје српскохрватског језика, 2004, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
• Павле Ивић, Преглед историје српског језика, Целокупна дела VIII, 1998, Сремски Карловци / Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
• Александар Младеновић, Историја српског језика (одабрани радови), 2008, Београд: Чигоја штампа.
• Љиљана Суботић, Историјска лингвистика, 2002, Нови Сад: Филозофски факултет, Катедра за српски језик и лингвистику.
• Божо Ћорић, Моциони суфикси у српскохрватском језику, Монографије, књ. LIII, 1982, Београд: Филолошки факултет Београдског универзитета.
• Божо Ћорић, Српски језик, у: Лексикон српског средњег века, 1999, Београд, 688–693.
• Божо Ћорић, Лингвомаргиналије, 2009, Београд: Друштво за српски језик и књижевност.
• Божо Ћорић, Повеља бана Кулина (графемика, фонемика, морфемика), 2011, Београд: Чигоја штампа.

Колоквијум

Колоквијум тестира знање прасловенских парадигми, које бележи морфолошки систем старословенског језика, тј. језичко стање на почетку историје српског језика. Тестира се знање свих променљивих врста речи. Подразумева се елементарно знање из савремене морфологије, које је студент дужан да покаже већ на квалификационом пријемном испиту из српског језика. Не признају се преправљани одговори. 

Положеним колоквијумом студент се квалификује за излазак на испит. Колоквијум носи три бода. Потребно је два бода да се колоквијум положи. 

ВАЖНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ У ВЕЗИ СА КОЛОКВИЈУМОМ

КОЛОКВИЈУМ СЕ у току једне школске године ОРГАНИЗУЈЕ ТРИ ПУТА. ПРВИ ИЗЛАЗАК НА КОЛОКВИЈУМ ЈЕ током семестра и он је ОБАВЕЗАН, за студенте прве групе то је у новембру, а за студенте пете и шесте групе то је у априлу месецу. Преостала два изласка на колоквијум су поправна.

АКО СТУДЕНТ из трећег пута НЕ ПОЛОЖИ КОЛОКВИЈУМ, ПОЛАЖЕ ГА НАРЕДНЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ СА НОВОМ ГЕНЕРАЦИЈОМ СТУДЕНАТА СВОЈЕ СТУДИЈСКЕ ГРУПЕ који предмет први пут слушају.

Положен КОЛОКВИЈУМ ВАЖИ ДОК НА НОВУ ГЕНЕРАЦИЈУ ИСТЕ СТУДИЈСКЕ ГРУПЕ НЕ ДОЂЕ РЕД ДА КОЛОКВИЈУМ ПОЛАЖЕ. 

ИЗУЗЕТАК СУ АПСОЛВЕНТИ, за које ПОЛОЖЕН КОЛОКВИЈУМ ТРАЈЕ ТАЧНО ГОДИНУ ДАНА ДУЖЕ од тренутка када би требало да истекне. 

СТУДЕНТ НА ИСПИТУ БИРА да ли жели да му се рачунају БОДОВИ СА КОЛОКВИЈУМА или жели да ради ПОСЛЕДЊА ТРИ ПИТАЊА НА ТЕСТУ. 

ГРУПА 01

Први колоквијум: друга половина новембра (оквирно, договорени термин ће благовремено бити истакнут на сајту).

Други колоквијум – поправни: у оквиру јануарског испитног рока у термину испита.

Трећи колоквијум – поправни: у оквиру фебруарског испитног рока у термину испита.

ТРАЈАЊЕ положеног колоквијума: закључно са ОКТОБАРСКИМ роком текуће школске године.

Време израде колоквијума: 20 минута. 

ГРУПЕ 05 и 06

Први колоквијум: половина априла (оквирно, договорени термин ће благовремено бити истакнут на сајту).

Други колоквијум – поправни: у оквиру јунског испитног рока у термину испита.

Трећи колоквијум – поправни: у оквиру јулског испитног рока у термину испита.

ТРАЈАЊЕ положеног колоквијума: закључно са ФЕБРУАРСКИМ роком наредне школске године.

Време израде колоквијума: 20 минута. 

Пријава колоквијума

Број индекса

Име и презиме

Студијска група Изаберите групу010506

Испит

Испит се полаже у виду теста. Тест има укупно 20 питања, свако питање носи један бод. Праг пролазности јесте 11 бодова (55%). Признају се само граматички и правописно коректни тачни одговори. Не признају се преправљани одговори. Једно питање носи 0,1–1 бод. Тест се попуњава хемијском оловком или налив-пером. 

Време израде теста: 45 минута.