Предмет Историја српског књижевног језика јесте двосеместрални предмет који слушају студенти групе за Српски језик и књижевност (01) Филолошког факултета Универзитета у Београду на трећој години студија.
Циљ курса јесте да студенти добију опсежан увид у културноисторијска догађања у историји српског књижевног језика, као и да се оспособе за рад на конкретним примерима текстова одговарајућих књижевнојезичких епоха.
С обзиром на сложеност материје, предмет Историја српског књижевног језика подељен је на два велика периода:
1. Прихватање старословенске парадигме, формирање српске редакције и развитак српскословенског језика; овај период обухвата градиво првог семестра;
2. Смена српскословенске парадигме рускословенском, стварање славеносрпског хибрида и период конкуренције норми, језичка реформа В. С. Караџића и развој језика од друге половине 19. века до данас; овај део градива предвиђен је другим семестром.
Осим теоријских сазнања, студенти савладавају и практични део градива, раде морфолошку и правописну анализу конкретних текстова одговарајућих епоха, рашчитавају рукописе и добијају прилику да реферишу на задату тему.
Предметни наставници:
проф. др Александар Милановић
проф. др Виктор Савић (viktor.savic@fil.bg.ac.rs)
Вежбе изводи:
доц. др Катарина Беговић (katarina.begovic@fil.bg.ac.rs, katarinabegovic@yahoo.com)
Испитна питања с библиографијом
Литература: Павле Ивић, Развој књижевног језика на српскохрватском језичком подручју, О језику некадашњем и садашњем, Београд – Приштина, 1990, 87–140; Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2004; Љиљана Суботић, Из историје књижевног језика: „питање језика“, Предавања из историје језика, Лингвистичке свеске 4 (Нови Сад, 2004), 145–191; Ирена Грицкат, Језик књижевности и књижевни језик. На основу српског писаног наслеђа из старијих епоха, Јужнословенски филолог XXVIII/1–2 (Београд, 1969), 1–35; Ирена Грицкат, О дихотомији књижевног израза, Cyrillomethodianum VIII–IX (Thessalonique, 1984–1985), 17–27; Ирена Грицкат-Радуловић. Српски књижевни језик средњег века, Срби у европској цивилизацији (ур. Радован Самарџић, Милан Душков), Београд, 1993, 142–146; А. Милановић, Терминолошки проблеми у области историје српског књижевног језика, Научни састанак слависта у Вукове дане 32/3 (за 2002), (Београд, 2003), 295–304; Бранкица Чигоја, Називи књижевног језика у дијахроној перспективи, Научни састанак слависта у Вукове дане 32/3 (за 2002), (Београд, 2003), 289–294; Петар Ђорђић, Терминолошка питања из палеословенистике, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду II (Нови Сад, 1957), 59–88; Д. С. Лихачов, Текстологија (кратак оглед), Превела Љубица Штављанин-Ђорђевић, Редиговао М. Панић-Суреп, Београд: Научна књига, 1966; Н. Н. Зяблова, Дискурс и его отличие от текста, Молодой ученый №4 (2012), 223–225. <http://www.moluch.ru/archive/39/4650/>; Milorad Radovanović, Raslojavanje jezika (VIII), Planiranje jezika – normiranje jezika – standardni jezik (IX), Sociolingvistika, Novi Sad, 1986, 165–185, 186–197; Ranko Bugarski, Teorija standardnih jezika (VII), Nastanak i razvoj sociolingvistike (VIII), Jezik u društvu. Beograd, 1986, 211–236, 237–261; Dalibor Brozović, Slavenski standardni jezici i usporedna slavistika, Vuk Stefanović Karadžić i novoštokavska folklorna koine. Prilog tipologiji slavenskih standardnih jezika, Standardni jezik, Zagreb, 1970, 9–62, 102–118; Милан Шипка, Књижевни и/или стандардни језик (прилог појмовно-терминолошком разграничењу), Наш језик XXXII/3–4 (Београд, 1998), 250–258.
Литература: Јасмина Грковић-Мејџор, Диглосија у старосрпској писмености, Списи из историјске лингвистике, Сремски Карловци – Нови Сад, 2007, 443–459; Никита Иљич Толстој, Однос старог српског књишког (писаног) језика према старом словенском језику, Студије и чланци из историје српског књижевног језика, Београд – Нови Сад, 2004, 148–156; Љиљана Суботић, Из историје књижевног језика: „питање језика“, Предавања из историје језика, Лингвистичке свеске 4 (Нови Сад, 2004), 145–191; Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2004.
Литература: Анатолий Аркадьевич Турилов, К изучению великоморавского литературного наследия между двумя юбилеями: промежуточные итоги, спорные вопросы и перспективы, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе: 863–2013 (уредници Јованка Радић, Виктор Савић). Београд: Институт за српски језик САНУ, 2014, 1–21; Алексей Мститславович Пентковский, Славянское богослужение в архиепископии святителя Мефодия, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе: 863–2013 (уредници Јованка Радић, Виктор Савић). Београд: Институт за српски језик САНУ, 2014, 25–102; Ана Голубовић, Виктор Савић, „Прилог библиографији домаће ћирилометодијевистике.“ Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе: 863–2013 (уредници Јованка Радић, Виктор Савић). Београд: Институт за српски језик САНУ, 2014, 447–542; Предраг Коматина, Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти Василија I, Београд: Византолошки институт САНУ, 183–196, 334–344; Светозар Николић, Старословенски језик, I. Правопис. Гласови. Облици, Београд, 1978; Петар Ђорђић, Старословенски језик, Нови Сад, 1975.
Литература: Стојан Новаковић, Први основи словенске књижевности међу балканским Словенима. Легенда о Владимиру и Косари, Београд: СКА, 1893; Александар Белић, Учешће св. Саве и његове школе у стварању нове редакције српских ћирилских споменика, Светосавски зборник, Књига 1, Расправе, Београд: СКА, 1936, 209–276; Петар Ђорђић, Историја српске ћирилице. Палеографско-филолошки прилози. Београд: Завод за издавање уџбеника СРС, 1971; Ирена Грицкат, Српска редакција црквенословенског језика, Студије из историје српскохрватског језика. Београд: НБ СРС, 1975, 27–39; Павле Ивић, О језику у списима светога Саве, Сава Немањић – свети Сава. Историја и предање. Београд: САНУ, 1979; Биљана Јовановић, Значај српских паримејника за текстолошко разврставање словенских преписа и реконструкцију првобитног ћирило-методијевског оригинала, Зборник историје књижевности 10, Београд: САНУ, 1976; Олга Недељковић, Свети Сава и рашка правописна школа, Сава Немањић – свети Сава. Историја и предање. Београд: САНУ, 1979, 177–188; Јасмина Грковић, O формирању српске редакције старословенског језика, Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, зборник радова. Беране – Београд, 2011, 41–51; Ђорђе Трифуновић, Ка почецима српске писмености. Београд: Откровење, 2001; Виктор Савић, Рани старословенски језик и српска редакцијска писменост. Нарочито с освртом на ć и đ, Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, зборник радова. Беране – Београд, 2011, 155–169.
Литература: Јасмина Грковић-Мејџор, О методологији проучавања црквенословенског језика, Списи из историјске лингвистике, Нови Сад 2007, 427–442; Дора Мирчева, Редакции на старобългарския език, Кирило-методиевска енциклопедия, III, София 2003, 449–456.
Литература: Вера Јерковић. Српскословенска норма у гласовном и морфолошком систему, Jugoslavenski seminar za strane slaviste 33–34 (Zadar, 1984), 55–66; Александар Младеновић, Напомене о српскословенском језику, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XX/2 (Нови Сад, 1977), 1–21; Petar Đorđić, Jezik srpskohrvatski, II. Književni jezik. A) Književni jezik na osnovi staroslavenskog jezika. a) U srpskoj književnosti do Dositeja, Enciklopedija Jugoslavije 4, Zagreb MCMLX, 511–514; Вера Јерковић, Одлике српске рецензије у житију Симеона Немање од Стевана Првовенчаног. Правописне и фонетске црте, Прилози проучавању језика 1 (Нови Сад, 1965), 1–30.
Литература: Митар Пешикан, О ортографским видовима српске редакције, Научни састанак слависта у Вукове дане 14/1 (1985), 45–52; Митар Пешикан, Мокропољско четворојеванђеље из XIII века – споменик значајне фазе у развоју старосрпске писмености, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XVI/1 (1973), 61–88; Вера Јерковић, Средњовековне ортографске школе код Срба, Југословенски семинар за стране слависте 31 (Београд, 1980), 19–28; Павле Ивић, Вера Јерковић, Правопис српскохрватских ћирилских повеља и писама XII и XIII века. Нови Сад, 1981; Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, Београд, 2004, 42–48; Александар Белић, Учешће св. Саве и његове школе у стварању нове редакције српских ћирилских споменика, Светосавски зборник. Књига 1. Расправе. Београд: СКА, 1936, 209–276; V. Mošin, O periodizaciji rusko-južnoslovenskih veza, Slovo 11–12 (1962), 13–130; Олга Недељковић, Проблем рађања ресавског правописа и повеље из доба кнеза Лазара. Посебно у односу на интерпункцију и прозодијски систем, О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу 1971. Београд 1975, 243–254; Биљана Јовановић-Стипчевић, О сређивању српскословенског правописа у првим деценијама XIV века, Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти. Децембар 1987. Београд, 1991, 265–280; Константин Филозоф. Повест о словима (Сказаније о писменех– изводи). Житије деспота Стефана Лазаревића, Приредила Гордана Јовановић. Београд, 1989; Олга Недељковић, Правопис „ресавске школе“ и Константин Философ. Стара књижевност, Приредио Ђорђе Трифуновић, Београд 19722, 484–492 [1964]; Владимир Мошин, „Револуције“ у историји старог српског правописа, Библиотекар XV/6 (Београд, 1963), 465–475.
Материјали у пдф-у
Положај српскога језика у савременом друштву
Српски говори и(ли) говори српскога језика
Павле Ивић, Преглед историје српског језика;
Борис Унбегаун, Почеци књижевног језика код Срба;
Никита Иљич Толстој, Студије и чланци из историје српског књижевног језика;
Александар Младеновић, Историја српског језика (анализиран је у једном чланку Доситејев језик, ту се налази користан језички материјал).
Треба се концентрисати на језичку реформу (подсетити се Писма Харалампију).
Милош Окука, Сало дебелога јера либо азбукопротрес Саве Мркаља у старом и новом руху;
Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика;
Александар Милановић, Језик весма полезан (одговарајући чланци);
Александар Младеновић, Историја српског језика (одговарајући чланци);
Павле Ивић, Преглед историје српског језика.
Лука Милованов, Опит настављења к српској сличноречности и слогомерју или просодии;
Александар Младеновић, Сава Мркаљ и његови претходници у реформи предвуковске ћирилице, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду X (1967);
Љубомир Стојановић, Живот и рад Вука Стефановића Караџића (део Луке Милованова Опит сличноречности);
Павле Ивић, Преглед историје српског језика.
Писменица (обавезно предговор, погледати структуру граматике)
Павле Ивић, Преглед историје српског језика;
Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика;
монографије о Вуку Караџићу Љубомира Стојановића и Миодрага Поповића;
Александар Белић, Дело Вуково.
Српски рјечник (обавезно предговор);
Павле Ивић, Преглед историје српског језика;
Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика;
монографије о Вуку Караџићу Љубомира Стојановића и Миодрага Поповића;
Александар Белић, Дело Вуково.
Српски рјечник (обавезно предговор);
Павле Ивић, Преглед историје српског језика;
Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика;
монографије о Вуку Караџићу Љубомира Стојановића и Миодрага Поповића;
Александар Белић, Дело Вуково.
Сам превод (обавезно предговор);
Павле Ивић, Преглед историје српског језика;
Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика;
монографије о Вуку Караџићу Љубомира Стојановића и Миодрага Поповића.
Обавезно погледати М. Селимовића и Преглед историје српског језика П. Ивића.
Може се користити и сва расположива литература о Вуку Караџићу.
Обавезно погледати М. Селимовића и Преглед историје српског језика П. Ивића.
Може се користити и сва расположива литература о Вуку Караџићу.
Александар Милановић, Језик весма полезан (одговарајући чланци).
Ту се лако може наћи секундарна литература за излагање.
Бечки књижевни договор и развој књижевног језика после Вука (датум излагања 20. мај)
Сам текст договора;
Павле Ивић, Преглед историје српског језика;
Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика;
монографије о Вуку Караџићу Љубомира Стојановића и Миодрага Поповића;
Павле Ивић, Српски народ и његов језик;
Александар Белић, Око нашег књижевног језика;
Милош Ковачевић, Српски језик и српски језици;
Петар Милосављевић, Увод у србистику;
Јелица Стојановић, Путевима српског језика и ћирилице;
Првослав Радић, О екстерној стандардизацији српског језика, Јужнословенски филолог LXIV (2008), 365−383.
Језик Јована Суботића
Александар Милановић, Језик весма полезан (одговарајући чланци).
Александар Милановић, Језик Јована Суботића.
Језик Ђорђа Марковића Кодера
Александар Милановић, Језик весма полезан (одговарајући чланци).
Ту се лако може наћи секундарна литература за излагање.
Колоквијум тестира градиво које обухвата први семестар текуће школске године. Састоји се од теоријских, културноисторијских питања и препознавања одговарајућих правописних или морфолошких одлика српскословенске епохе на конкретним примерима.
КОЛОКВИЈУМ ЈЕ ОБАВЕЗАН И ОЦЕЊУЈЕ СЕ ПОПУТ ИСПИТА. Положеним колоквијумом студент се квалификује за излазак на завршни део испита. Има укупно 20 питања, свако питање носи један бод. Праг пролазности јесте 11 бодова (55%). Признају се само граматички и правописно коректни тачни одговори. Не признају се преправљани одговори. Тест се попуњава хемијском оловком или налив-пером.
КОЛОКВИЈУМ СЕ у току једне школске године ОРГАНИЗУЈЕ ТРИ ПУТА. ПРВИ ИЗЛАЗАК НА КОЛОКВИЈУМ ЈЕ ОБАВЕЗАН. Ако студент из трећег пута не положи колоквијум, полаже га наредне школске године са новом генерацијом студената који предмет први пут слушају.
Време израде колоквијума: 45 минута.
ТЕРМИНИ ЗА ПОЛАГАЊЕ
Први колоквијум: у оквиру јануарског испитног рока у термину испита.
Други колоквијум – поправни: у оквиру фебруарског испитног рока у термину испита.
Трећи колоквијум – поправни: крај маја, предрок (термин ће бити благовремено истакнут).
ТРАЈАЊЕ положеног колоквијума: закључно са ОКТОБАРСКИМ роком текуће школске године.
ИЗУЗЕТАК СУ АПСОЛВЕНТИ, КОЈИМА ПОЛОЖЕН КОЛОКВИЈУМ ТРАЈЕ ТАЧНО ГОДИНУ ДАНА ДУЖЕ.
* Мали практични тест
Мали тест се полаже у току семестра (децембар) у неком од договорених термина на часовима вежбања.
Има три питања и тестира практично знање из транскрипције и транслитерације старословенских текстова (прво питање), затим знање о правописним школама српскословенске епохе (друго питање) и транскрипцију српскословенских текстова (треће питање).
Тест је школске 2023/2024. године обавезан само за актуелне студенте треће године који предмет слушају први пут, а од наредне године биће обавезан за студенте свих генерација.
За пролазак је потребно два од три бода.
Ако студент не положи тест у децембру, поправни термини су у јануару и фебруару у терминима испита у испитним роковима.
Уколико студент жели, може бодове са теста пренети на колоквијум. У том случају полаже 17 питања на тесту код проф. Савића.
Завршни тест обухвата градиво предвиђено другим семестром текуће школске године. Има укупно 20 питања, свако питање носи један бод. Праг пролазности јесте 11 бодова (55%). Признају се само граматички и правописно коректни тачни одговори. Не признају се преправљани одговори. Тест се попуњава хемијском оловком или налив-пером.
Оцена са завршног теста сабира се са оценом са колоквијума и средња оцена се заводи као закључна оцена на испиту. Завршни тест се састоји од теоријских, културноисторијских питања и анализе одговарајућих фонетских, морфолошких и творбених елемената на конкретним примерима.
Време израде теста: 45 минута.