Предмет Историја књижевног језика код Срба јесте једносеместрални предмет који слушају студенти групе за Српску књижевност и језик (05) и групе за Српску књижевност и језик са компаратистиком (06) Филолошког факултета Универзитета у Београду у трећем семестру студија.
Циљ курса јесте да студенти добију опсежан увид у културноисторијска догађања у историји српског књижевног језика, као и да се оспособе за рад на конкретним примерима текстова одговарајућих књижевнојезичких епоха.
С обзиром на сложеност материје, предмет Историја књижевног језика код Срба подељен је на неколико етапа:
1. Прихватање старословенске парадигме, формирање српске редакције, развитак српскословенског језика и његове особине;
2. Смена српскословенске парадигме рускословенском, стварање славеносрпског хибрида и период конкуренције норми;
3. Језичка реформа В. С. Караџића и развој језика од друге половине 19. века до данас.
Осим теоријских сазнања, студенти савладавају и практични део градива, раде морфолошку и правописну анализу кокретних текстова одговарајућих епоха и рашчитавају рукописе.
Предметни наставник:
доц. др Виктор Савић (viktor.savic@fil.bg.ac.rs)
Сарадник на предмету:
др Катарина Беговић (katarina.begovic@fil.bg.ac.rs, katarinabegovic@yahoo.com)
Испитна питања с библиографијом
Историја књижевног језика. Књижевни језик и сродни појмови
Литература: Павле Ивић, Развој књижевног језика на српскохрватском језичком подручју, О језику некадашњем и садашњем, Београд – Приштина, 1990, 87–140; Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2004; Љиљана Суботић, Из историје књижевног језика: „питање језика“, Предавања из историје језика, Лингвистичке свеске 4 (Нови Сад, 2004), 145–191; Ирена Грицкат, Језик књижевности и књижевни језик. На основу српског писаног наслеђа из старијих епоха, Јужнословенски филолог XXVIII/1–2 (Београд, 1969), 1–35; Ирена Грицкат, О дихотомији књижевног израза, Cyrillomethodianum VIII–IX (Thessalonique, 1984–1985), 17–27; Ирена Грицкат-Радуловић. Српски књижевни језик средњег века, Срби у европској цивилизацији (ур. Радован Самарџић, Милан Душков), Београд, 1993, 142–146; А. Милановић, Терминолошки проблеми у области историје српског књижевног језика, Научни састанак слависта у Вукове дане 32/3 (за 2002), (Београд, 2003), 295–304; Бранкица Чигоја, Називи књижевног језика у дијахроној перспективи, Научни састанак слависта у Вукове дане 32/3 (за 2002), (Београд, 2003), 289–294; Петар Ђорђић, Терминолошка питања из палеословенистике, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду II (Нови Сад, 1957), 59–88; Д. С. Лихачов, Текстологија (кратак оглед), Превела Љубица Штављанин-Ђорђевић, Редиговао М. Панић-Суреп, Београд: Научна књига, 1966; Н. Н. Зяблова, Дискурс и его отличие от текста, Молодой ученый №4 (2012), 223–225. <http://www.moluch.ru/archive/39/4650/>; Milorad Radovanović, Raslojavanje jezika (VIII), Planiranje jezika – normiranje jezika – standardni jezik (IX), Sociolingvistika, Novi Sad, 1986, 165–185, 186–197; Ranko Bugarski, Teorija standardnih jezika (VII), Nastanak i razvoj sociolingvistike (VIII), Jezik u društvu. Beograd, 1986, 211–236, 237–261; Dalibor Brozović, Slavenski standardni jezici i usporedna slavistika, Vuk Stefanović Karadžić i novoštokavska folklorna koine. Prilog tipologiji slavenskih standardnih jezika, Standardni jezik, Zagreb, 1970, 9–62, 102–118; Милан Шипка, Књижевни и/или стандардни језик (прилог појмовно-терминолошком разграничењу), Наш језик XXXII/3–4 (Београд, 1998), 250–258.
Диглосија у српској писмености
Литература: Јасмина Грковић-Мејџор, Диглосија у старосрпској писмености, Списи из историјске лингвистике, Сремски Карловци – Нови Сад, 2007, 443–459; Никита Иљич Толстој, Однос старог српског књишког (писаног) језика према старом словенском језику, Студије и чланци из историје српског књижевног језика, Београд – Нови Сад, 2004, 148–156; Љиљана Суботић, Из историје књижевног језика: „питање језика“, Предавања из историје језика, Лингвистичке свеске 4 (Нови Сад, 2004), 145–191; Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2004.
Први словенски књижевни језик
Литература: Анатолий Аркадьевич Турилов, К изучению великоморавского литературного наследия между двумя юбилеями: промежуточные итоги, спорные вопросы и перспективы, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе: 863–2013 (уредници Јованка Радић, Виктор Савић). Београд: Институт за српски језик САНУ, 2014, 1–21; Алексей Мститславович Пентковский, Славянское богослужение в архиепископии святителя Мефодия, Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе: 863–2013 (уредници Јованка Радић, Виктор Савић). Београд: Институт за српски језик САНУ, 2014, 25–102; Ана Голубовић, Виктор Савић, „Прилог библиографији домаће ћирилометодијевистике.“ Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе: 863–2013 (уредници Јованка Радић, Виктор Савић). Београд: Институт за српски језик САНУ, 2014, 447–542; Предраг Коматина, Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти Василија I, Београд: Византолошки институт САНУ, 183–196, 334–344; Светозар Николић, Старословенски језик, I. Правопис. Гласови. Облици, Београд, 1978; Петар Ђорђић, Старословенски језик, Нови Сад, 1975.
Формирање српске редакције старословенског језика
Литература: Стојан Новаковић, Први основи словенске књижевности међу балканским Словенима. Легенда о Владимиру и Косари, Београд: СКА, 1893; Александар Белић, Учешће св. Саве и његове школе у стварању нове редакције српских ћирилских споменика, Светосавски зборник, Књига 1, Расправе, Београд: СКА, 1936, 209–276; Петар Ђорђић, Историја српске ћирилице. Палеографско-филолошки прилози. Београд: Завод за издавање уџбеника СРС, 1971; Ирена Грицкат, Српска редакција црквенословенског језика, Студије из историје српскохрватског језика. Београд: НБ СРС, 1975, 27–39; Павле Ивић, О језику у списима светога Саве, Сава Немањић – свети Сава. Историја и предање. Београд: САНУ, 1979; Биљана Јовановић, Значај српских паримејника за текстолошко разврставање словенских преписа и реконструкцију првобитног ћирило-методијевског оригинала, Зборник историје књижевности 10, Београд: САНУ, 1976; Олга Недељковић, Свети Сава и рашка правописна школа, Сава Немањић – свети Сава. Историја и предање. Београд: САНУ, 1979, 177–188; Јасмина Грковић, O формирању српске редакције старословенског језика, Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, зборник радова. Беране – Београд, 2011, 41–51; Ђорђе Трифуновић, Ка почецима српске писмености. Београд: Откровење, 2001; Виктор Савић, Рани старословенски језик и српска редакцијска писменост. Нарочито с освртом на ć и đ, Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, зборник радова. Беране – Београд, 2011, 155–169.
Црквенословенски језик и његове редакције
Литература: Јасмина Грковић-Мејџор, О методологији проучавања црквенословенског језика, Списи из историјске лингвистике, Нови Сад 2007, 427–442; Дора Мирчева, Редакции на старобългарския език, Кирило-методиевска енциклопедия, III, София 2003, 449–456.
Српска редакција старословенског језика (српскословенски језик)
Литература: Вера Јерковић. Српскословенска норма у гласовном и морфолошком систему, Jugoslavenski seminar za strane slaviste 33–34 (Zadar, 1984), 55–66; Александар Младеновић, Напомене о српскословенском језику, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XX/2 (Нови Сад, 1977), 1–21; Petar Đorđić, Jezik srpskohrvatski, II. Književni jezik. A) Književni jezik na osnovi staroslavenskog jezika. a) U srpskoj književnosti do Dositeja, Enciklopedija Jugoslavije 4, Zagreb MCMLX, 511–514; Вера Јерковић, Одлике српске рецензије у житију Симеона Немање од Стевана Првовенчаног. Правописне и фонетске црте, Прилози проучавању језика 1 (Нови Сад, 1965), 1–30.
Правописне школе српскословенског језика (стари глагољски правопис – старословенски и „српски“ /XI в./, глагољско-ћирилски правопис /XII в. (– Босна и Хум, XV в.)/ ћирилски правописи /XIII–XVIII в./: рашки /XIII–XIV в./, ресавски /крај XIV / XV в. – XVIII в./; Константин Философ)
Литература: Митар Пешикан, О ортографским видовима српске редакције, Научни састанак слависта у Вукове дане 14/1 (1985), 45–52; Митар Пешикан, Мокропољско четворојеванђеље из XIII века – споменик значајне фазе у развоју старосрпске писмености, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XVI/1 (1973), 61–88; Вера Јерковић, Средњовековне ортографске школе код Срба, Југословенски семинар за стране слависте 31 (Београд, 1980), 19–28; Павле Ивић, Вера Јерковић, Правопис српскохрватских ћирилских повеља и писама XII и XIII века. Нови Сад, 1981; Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, Београд, 2004, 42–48; Александар Белић, Учешће св. Саве и његове школе у стварању нове редакције српских ћирилских споменика, Светосавски зборник. Књига 1. Расправе. Београд: СКА, 1936, 209–276; V. Mošin, O periodizaciji rusko-južnoslovenskih veza, Slovo 11–12 (1962), 13–130; Олга Недељковић, Проблем рађања ресавског правописа и повеље из доба кнеза Лазара. Посебно у односу на интерпункцију и прозодијски систем, О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу 1971. Београд 1975, 243–254; Биљана Јовановић-Стипчевић, О сређивању српскословенског правописа у првим деценијама XIV века, Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти. Децембар 1987. Београд, 1991, 265–280; Константин Филозоф. Повест о словима (Сказаније о писменех– изводи). Житије деспота Стефана Лазаревића, Приредила Гордана Јовановић. Београд, 1989; Олга Недељковић, Правопис „ресавске школе“ и Константин Философ. Стара књижевност, Приредио Ђорђе Трифуновић, Београд 19722, 484–492 [1964]; Владимир Мошин, „Револуције“ у историји старог српског правописа, Библиотекар XV/6 (Београд, 1963), 465–475.
Рускословенски језик.
Павле Ивић, Преглед историје српског језика, 1998, Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, 2010, Београд: Завод за уџбенике. Никита И. Толстој, Студије и чланци из историје српског књижевног језика, 2004, Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина – Матица српска. Борис Унбегаун, Почеци књижевног језика код Срба, 1995, Београд – Нови Сад: Вукова задужбина – Матица српска – Орфелин. (Студент треба да обрати пажњу на делове књига који се тичу испитног питања.)
Славеносрпски језик.
Павле Ивић, Преглед историје српског језика, 1998, Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, 2010, Београд: Завод за уџбенике. Александар Милановић, Језик весма полезан, 2013, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Александар Милановић, Језик Јована Суботића, 2014, Београд: Чигоја штампа – Филолошки факултет. Александар Младеновић, Историја српског језика : одабрани радови, 2008, Београд: Чигоја штампа. Никита И. Толстој, Студије и чланци из историје српског књижевног језика, 2004, Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина – Матица српска. Борис Унбегаун, Почеци књижевног језика код Срба, 1995, Београд – Нови Сад: Вукова задужбина – Матица српска – Орфелин. (Студент треба да обрати пажњу на делове књига који се тичу испитног питања.)
Вукова реформа и даљи развој српског књижевног језика.
Павле Ивић, О Вуку Караџићу, 1991, Нови Сад – Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. Павле Ивић, Преглед историје српског језика, 1998, Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. Павле Ивић, Српски народ и његов језик, 2001, Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, 2010, Београд: Завод за уџбенике. Александар Милановић, Језик весма полезан, 2013, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Александар Милановић, Језик Јована Суботића, 2014, Београд: Чигоја штампа – Филолошки факултет. Александар Младеновић, Историја српског језика : одабрани радови, 2008, Београд: Чигоја штампа. Љубомир Стојановић, Живот и рад Вука Стефановића Караџића, 1924. Београд – Земун: Штампарија графичког завода „Макарије“. Никита И. Толстој, Студије и чланци из историје српског књижевног језика, 2004, Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина – Матица српска. Борис Унбегаун, Почеци књижевног језика код Срба, 1995, Београд – Нови Сад: Вукова задужбина – Матица српска – Орфелин. (Студент треба да обрати пажњу на делове књига који се тичу испитног питања.)
Материјали у пдф-у
Испит се полаже у виду теста. Тест се састоји од теоријских, културноисторијских питања и препознавања одговарајућих правописних или морфолошких одлика српског књижевног језика на конкретним примерима. Има укупно 20 питања, свако питање носи један бод. Праг пролазности јесте 11 бодова (55%). Признају се само граматички и правописно коректни тачни одговори. Не признају се преправљани одговори. Тест се попуњава хемијском оловком или налив-пером.
Време израде теста: 45 минута.
Колоквијум се полаже у току семестра (децембар) у неком од договорених термина на часовима вежбања.
Има три питања и тестира практично знање из транскрипције и транслитерације старословенских текстова (прво питање), затим знање о правописним школама српскословенске епохе (друго питање) и транскрипцију српскословенских текстова (треће питање). Колоквијум је обавезан за студенте свих генерација.
За пролазак је потребно два од три бода.
Ако студент не положи колоквијум у децембру, поправни термини су у јануару и фебруару у терминима испита у испитним роковима.
Уколико студент жели, може бодове са колоквијума пренети на испит. У том случају полаже 17 питања на тесту код проф. Савића.