Предмет Историјска фонетика српског језика (Историјска граматика српског језика 1) слушају студенти прве године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Студенти групâ Српска књижевност и језик (05) и Српска књижевност и језик са компаратистиком (06) похађају курс у првом семестру, а студенти групе за Српски језик и књижевност (01) слушају предмет у другом семестру.

Циљ курса јесте да студенти савладају основне појмове из историје српског језика, добију увид у фонетско-фонолошки систем прасловенског језика и његов развој до стања у савременом српском језику.

Посебна се пажња посвећује узроцима језичких промена и изворима за проучавање историје српског језика. Дају се основе префонологизације и настанак инвентара фонема прасловенског језика од праиндоевропског претка. Прати се модификовање фонетско-фонолошког система од прасловенског стања до данас одговарајућим језичким законима: унутрашњим системским, структуралним, али и артикулационим). Уводи се закон језичке економије и појам аналогије. 

Анализира се текст најстарије сачуване повеље писане српским народним језиком: Повеље бана Кулина (1189). Рад на важном извору за проучавање историје народног језика студента упућује у методологију реконструкције до претпостављеног језичког стања, али и у различите етапе у фонетском развоју конкретних примера, као и у различите етапе које одликују фонолошки инвентар у историји српског језика. 

Предметни наставник:

проф. др Александар Милановић

Вежбе изводи:

доц. др Катарина Беговић (katarina.begovic@fil.bg.ac.rs, katarinabegovic@yahoo.com)

Материјали

Повеља бана Кулина

Повеља бана Кулина_читање

Повеља Кулина бана_реконструкција почетних облика

Литература

• Александар Белић, Историја српског језика (Фонетика / Речи са деклинацијом / Речи са конјугацијом), Сабрана дела Александра Белића, четврти том, 2006, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. (Ту су сабране 3 књиге: Основи историје српскохрватског језика 1, Фонетика, Београд, 1969; Историја српскохрватског језика 2, св. 1: Речи са деклинацијом,  Београд, 1972;  Историја српскохрватског језика 2, св. 2: Речи са конјугацијом,  Београд, 1973. Ишчитава се део посвећен фонетици.) 
• Александар Белић, Историја српског језика (Студије, расправе, критике), Сабрана дела Александра Белића, седми том, 2006, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
• Далибор Брозовић, Павле Ивић, Језик српскохрватски/хрватскосрпски, хрватски или српски, Извадак из 2. изд. Енциклопедије Југославије, 1988, Загреб: ЈЛЗ. (Важно за овај предмет: Историја језика, стр. 5–53.)
• Јован Вуковић, Историја српскохрватског језика, 1. дио, Увод и Фонетика, 1974, Београд: Научна књига.
• Петар Ђорђић, Историја српске ћирилице, Палеографско-филолошки прилози, 1971, Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије.
• Павле Ивић, Расправе, студије, чланци, 1. О фонологији, 1998, Сремски Карловци / Нови Сад, 1998: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. (Важно за овај предмет: Из историје фонологије, стр. 308–475.)
• Павле Ивић, Преглед историје српског језика, 1998, Сремски Карловци / Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. (Важно за овај предмет: стр. 5–58.)
• Јован Поповић, Историја српскохрватског језика, 2007, Требник: Лира. 
• Љиљана Суботић, Историјска лингвистика, 2002, Нови Сад: Филозофски факултет, Катедра за српски језик и лингвистику.
• Божо Ћорић, Српски језик, у: Лексикон српског средњег века, 1999, Београд, стр. 688–693.
• Божо Ћорић, Повеља бана Кулина (графемика, фонемика, морфемика), 2011, Београд: Чигоја штампа.
  
  

Испит

Испит се полаже у виду теста. Тест има укупно 20 питања, свако питање носи један бод. Праг пролазности јесте 11 бодова (55%). Прва три питања на тесту су условна и тестирају поделу прасловенских гласова према месту и начину творбе, звучности и мекоћи. Признају се само граматички и правописно коректни тачни одговори. Нема половичног бодовања. Не признају се преправљани одговори. Тест се попуњава хемијском оловком или налив-пером. 

Време израде теста: 45 минута.